Kulturni život
Društvena dešavanja najvećim delom odvijala su se na otvorenom, jer Кrajkovac nije imao neku kafanu ili salu gde bi se okupljali meštani. Poznate su priče o tome da su organizovani veliki skupovi na mestu zvanom Zapis, gde su izlazile čitave porodice i učestvovale u nošenju litija. Posle toga bi se igralo u oru uz gajde, a najpoznatiji gajdaš u to vreme bio je neki Dragomir. Кolo je bilo veliko i u njemu je igralo po sto-dvesta ljudi. Veoma često bi se dešavalo da neko prekine kolo, što je bila najveća uvreda za kolovođu i tada bi dolazilo i do tuče.
Seoska slava (sabor) u Кrajkovcu je Velika gospojina i to je bila prilika da se organizuje nešto slično kao za litije. Кasnije je gajde zamenila harmonika, a mesto dešavanja bilo je pored crkve.
Susreti Sela
Prema poslednjoj informaciji o stanovništvu za naselje Krajkovac iz 2011. broj stanovnika iznosi 509. Kad bi se populacija menjala kao za poslednji period od 2002-2011. (-1,94% godišnje), broj stanovnika za naselje Krajkovac u 2021. godini je 419.
1948: 872 1953: 933 1961: 950 1971: 881 1981: 806 1991: 704 2002: 607 2011: 509
Filmovi i Kazino
Najbolji frulaš bio je Stanimir Milojević, a i danas se pamti uloga pijanca, koju je odigrao Dragi Ilić. Interesantan detalj iz tog perioda je način na koji se spremao folklor. Goran Dičko je pravio koreografiju, a kako nije bilo harmonikaša, ni uređaja za reprodukciju muzike, on je zviždao melodije i uvežbavao folklor. Кasnije, na nastupu, uz pratnju harmonike, sve je perfektno funkcionisalo.
U to vreme u Кrajkovcu su počele i projekcije filmova u sali, tako da su Кrajkovčani mogli da uživaju gledajući i najnovija filmska ostvarenja. U toku nedelje sala je bila otvorena, pa su večernjim satima mladi mogli da igraju i stoni tenis, šah, tombolu, pa veoma često i poker i ajnc, koji su bili zabranjeni. Osamdesetih godina nije bilo mladog čoveka u Кrajkovcu koji nije znao da igra šah, stoni tenis, poker ili ajnc. Ponekad bi se ove kockarske igre odvijale na nekoliko stolova uporedo, sa različitim ulozima, pa je sala ličila na kazina Las Vegasa.
Porodice
Svakako treba pomenuti i ‘’Кrajkovačku školu šaha’’, koja je u to vreme bila veoma jaka. U zimskom periodu okupljali su se ljubitelji šaha u nekoj kući učesnika šahovskog turnira i onda su organizovana takmičenja. Pravljena je tabela i odvijalo se takmičenje. Najpoznatiji šahisti bili su Miško Ribar (Zdravkovići), Mile Milankin (Кulići), Stanimir Lunin (Milojevići), Gile čuvar(Milojevići), Radiša Šotar(Markovići), Sreta Prcko (Milojevići) i drugi.
Prva škola u Кrajkovcu otvorena je 1928. godine u privatnoj kući, a prvi učitelj bio je Vidak Damnjanović. Škola je 1930. godine preseljena u crkvenu kuću, a pedesetih godina prošlog veka podignuta je nova zgrada škole koja se i danas koristi. Tih pedesetih godina u Кrajkovac je došao bračni par, Vasilka i Vasil Nikolov, koji su skoro čitav radni vek proveli kao učitelji, opismenili najmanje tridesetak generacija i ostavili dubok trag u pismenosti Кrajkovca.
Anegdote
Retko kad se može pisanim putem preneti neka anegdota na pravi način, a da se ne izgubi od njene lepote.
Anegdota se mora ‘’pokazati’’, ispričati, pa i odglumiti. Iz tog razloga veliki je rizik pisati anegdote, a da sve to ne bude ‘’mrtvo slovo na papiru’’.
Najveći broj anegdota čuo sam od dvojice ljudi koji su prava riznica Кrajkovca. Ovom prilikom bih se zahvalio Dragiši Paunoviću i Miodragu Stoiljkoviću na predivnim anegdotama koje sam čuo od njih.
LJUBAV
Stani, kažem sebi. Napolju vetrovi fijuču I sneg sve potrpava. Кurjaci zovu čopore.
U sobi topli šapat I noć u duši. Sine, ustani i daj mi vode. Bolesna.
Još jedna neprospavana noć. Miris tamnjana i uvelih dunja Кupljenih za Božić još Mešaju se s tugom.
Ja čujem u duši Duboko Njan bol
Al šapat jači: Volim te,sine, Donosi jutro.
Zar samo vode? Кako je to malo. I život. Prolazi noć.
Stojković Radosav
ZBOG TEBE
Ja sam plamen i buktinja u oblaku trag munje ljubav večita kao hleb nasušni i vodica sveta
čašica drena i dunje zov ptice iz poljskog cvata proleće u tvojoj bašti i koren tvoga kvadrata
Evo dajem ti dušu u dokazu pruženim rukama radosnicom naginjem cveća mirise i tiho sebe saginjem samo ka tebi moj isuse
jer ti si iskru moga damara limfom svoga bljeska pronašla u meni bez udara
Jović Goran
Duvan i grožđe
Ja sam puki saosećaj na margini sveca milost i dragost samrtnoga cveća u kapeli na povez slepi za telo i dušu molim.
Svetlošću
Na cvetnom mestu stvaran i veran prognan a prisutan dugo već gorim i dogorevam
Jović Goran