АНЕГДОТЕ ИЗ КРАЈКОВЦА

 dragisa-anegdote

На слици: Драгиша Пауновић

Ретко кад се може писаним путем пренети нека анегдота на прави начин, а да се не изгуби од њене лепоте. Анегдота се мора ''показати'', испричати, па и одглумити. Из тог разлога велики је ризик писати анегдоте, а да све то не буде ''мртво слово на папиру''.
Највећи број анегдота чуо сам од двојице људи који су права ризница Крајковца. Овом приликом бих се захвалио Драгиши Пауновићу и Миодрагу Стоиљковићу на предивним анегдотама које сам чуо од њих.

 

Да ми не вр'ћа кусур
После рата, педесетих година, Алекса Кулић је Мији из Кованлука опсовао мајку комунистичку, па је случај дошао и до суда. Алекса се бранио да му је његова мајка шурњаја, да се само шалио, али судија је био озбиљан.Кад се расправа завршила судија је прочитао одлуку:
- У име народа , осуђује се Кулић Николе Алекса на новчану казну од (25 пара) две и по банке. Осуђени, имате ли нешто да изјавите?
Алекса озбиљан устаје и каже да има:
- Господине судија, имам пет банке, немам ситно... Могу ли да му га накршим још једанпут мајке, да ми не вр'ћа кусур?

 

Доке, окрени бепче

Сава Мирић је био веома миран и добродушан човек. Једне зиме, док је седео поред огњишта са комшијама, око њих се шетала његова жена која је била пијана. У једном тренутку почела је да плаче беба и она је пошла да је подоји. Комшије су наставиле да причају, а беба је и даље плакала иза њих. Сава се окренуо, погледао бебу којој је глава висила надоле, а ноге стављене на груди.
- Доке, окрени бепче- рече Сава и мирно настави да пуши цигару.

 

Београд

Осамдесетих година Радомир Андрејић био је народни посланик. После једне седнице срео је у Београду Власту Живковића из Крајковца на раду у Београду. Власта је био одушевљен што је срео свог земљака и позвао га је у један елитни ресторан. Овај се прво опирао, али је ипак пристао да попију пиће заједно. Власта је наручивао специјалитете, пробрана пића, дезерт и на крају, кад је све требало платити, завапио је обраћајући се оцу уз псовку:
- Јао, Радивојо... 'де ме праћаш у Београд без пребијен динар!

 

Постави гу, да утепам голмана
Крајковац је двадесетак година имао фудбалски тим који се такмичио у општинској лиги. Деведесетих година играла се утакмица против тима оближњег села. Ништа нарочито се не дешава... негде око центра, судија свира фаул. То је прилика да се изврши измена. Играч кога мењају лагано истрчава као да се загрева, а на терен једва улази Драган Сецкало, видно храмљући. Полази ка лопти постављеној на месту фаула и виче:
-Постави гу, да утепам голмана

ОСНИВАЧИ ПОРТАЛА:
Оливер Пауновић Микица Кулић
Фејсбук страница Моје село Kрајковац