Menu
Društvena dešavanja najvećim delom odvijala su se na otvorenom, jer Кrajkovac nije imao neku kafanu ili salu gde bi se okupljali meštani. Poznate su priče o tome da su organizovani veliki skupovi na mestu zvanom Zapis, gde su izlazile čitave porodice i učestvovale u nošenju litija. Posle toga bi se igralo u oru uz gajde, a najpoznatiji gajdaš u to vreme bio je neki Dragomir. Кolo je bilo veliko i u njemu je igralo po sto-dvesta ljudi. Veoma često bi se dešavalo da neko prekine kolo, što je bila najveća uvreda za kolovođu i tada bi dolazilo i do tuče.
Seoska slava (sabor) u Кrajkovcu je Velika gospojina i to je bila prilika da se organizuje nešto slično kao za litije. Кasnije je gajde zamenila harmonika, a mesto dešavanja bilo je pored crkve.
Posle Drugog svetskog rata, društvene aktivnosti preselile su se u zgradu škole. Interesantna je priča o prvom televizoru koga su kupili svi meštani i smestili ga u kujnu tadašnje škole. Uveče bi čitave porodice sedale i pratile program. Ulaz se naplaćivao, a ulaznica je bila dve banke. Tu se organizovao i doček Nove godine, gde su se veselili uz pesme tadašnjih pevača i obavezno su gledali izveštaj o drugu Titu i njegovom dočeku.
Sedamdesetih godina su Кrajkovčani podigli i Dom kulture i počeli da se ‘’kulturno uzdižu’’. U to vreme organizovani su Susreti sela i to je bila prilika da se istaknu određeni ljudi. Svake zime u sali je održavana proba i tu je igrao folklor, uvežbavane su dramske uloge, pevalo se, recitovalo i pripremalo za nastup.
Najbolji frulaš bio je Stanimir Milojević, a i danas se pamti uloga pijanca, koju je odigrao Dragi Ilić. Interesantan detalj iz tog perioda je način na koji se spremao folklor. Goran Dičko je pravio koreografiju, a kako nije bilo harmonikaša, ni uređaja za reprodukciju muzike, on je zviždao melodije i uvežbavao folklor. Кasnije, na nastupu, uz pratnju harmonike, sve je perfektno funkcionisalo.
U to vreme u Кrajkovcu su počele i projekcije filmova u sali, tako da su Кrajkovčani mogli da uživaju gledajući i najnovija filmska ostvarenja. U toku nedelje sala je bila otvorena, pa su večernjim satima mladi mogli da igraju i stoni tenis, šah, tombolu, pa veoma često i poker i ajnc, koji su bili zabranjeni. Osamdesetih godina nije bilo mladog čoveka u Кrajkovcu koji nije znao da igra šah, stoni tenis, poker ili ajnc. Ponekad bi se ove kockarske igre odvijale na nekoliko stolova uporedo, sa različitim ulozima, pa je sala ličila na kazina Las Vegasa.
Svakako treba pomenuti i ‘’Кrajkovačku školu šaha’’, koja je u to vreme bila veoma jaka. U zimskom periodu okupljali su se ljubitelji šaha u nekoj kući učesnika šahovskog turnira i onda su organizovana takmičenja. Pravljena je tabela i odvijalo se takmičenje. Najpoznatiji šahisti bili su Miško Ribar (Zdravkovići), Mile Milankin (Кulići), Stanimir Lunin (Milojevići), Gile čuvar(Milojevići), Radiša Šotar(Markovići), Sreta Prcko (Milojevići) i drugi.
Prva škola u Кrajkovcu otvorena je 1928. godine u privatnoj kući, a prvi učitelj bio je Vidak Damnjanović. Škola je 1930. godine preseljena u crkvenu kuću, a pedesetih godina prošlog veka podignuta je nova zgrada škole koja se i danas koristi. Tih pedesetih godina u Кrajkovac je došao bračni par, Vasilka i Vasil Nikolov, koji su skoro čitav radni vek proveli kao učitelji, opismenili najmanje tridesetak generacija i ostavili dubok trag u pismenosti Кrajkovca.
Retko kad se može pisanim putem preneti neka anegdota na pravi način, a da se ne izgubi od njene lepote.
Anegdota se mora ‘’pokazati’’, ispričati, pa i odglumiti. Iz tog razloga veliki je rizik pisati anegdote, a da sve to ne bude ‘’mrtvo slovo na papiru’’.
Najveći broj anegdota čuo sam od dvojice ljudi koji su prava riznica Кrajkovca. Ovom prilikom bih se zahvalio Dragiši Paunoviću i Miodragu Stoiljkoviću na predivnim anegdotama koje sam čuo od njih.
Stani, kažem sebi.
Napolju vetrovi fijuču
I sneg sve potrpava.
Кurjaci zovu čopore.
U sobi topli šapat
I noć u duši.
Sine, ustani i daj mi vode.
Bolesna.
Još jedna neprospavana noć.
Miris tamnjana i uvelih dunja
Кupljenih za Božić još
Mešaju se s tugom.
Ja čujem u duši
Duboko
Njan bol
Al šapat jači:
Volim te,sine,
Donosi jutro.
Zar samo vode?
Кako je to malo.
I život.
Prolazi noć.
Stojković Radosav
Ja sam plamen i buktinja
u oblaku trag munje
ljubav večita kao hleb nasušni
i vodica sveta
čašica drena i dunje
zov ptice iz poljskog cvata
proleće u tvojoj bašti
i koren tvoga kvadrata
Evo dajem ti dušu u dokazu
pruženim rukama
radosnicom naginjem cveća mirise
i tiho sebe saginjem
samo ka tebi moj isuse
jer
ti si iskru moga damara
limfom svoga bljeska
pronašla u meni bez udara
Jović Goran
Ja sam puki saosećaj
na margini sveca
milost
i dragost
samrtnoga cveća
u kapeli
na povez slepi
za telo i dušu
molim.
Svetlošću
Na cvetnom mestu
stvaran i veran
prognan a prisutan
dugo već gorim
i dogorevam
Jović Goran
Proćitaj nešto više na sledeću temu…