Kulturni život

Društvena dešavanja najvećim delom odvijala su se na otvorenom, jer Кrajkovac nije imao neku kafanu ili salu gde bi se okupljali meštani. Poznate su priče o tome da su organizovani veliki skupovi na mestu zvanom Zapis, gde su izlazile čitave porodice i učestvovale u nošenju litija. Posle toga bi se igralo u oru uz gajde, a najpoznatiji gajdaš u to vreme bio je neki Dragomir. Кolo je bilo veliko i u njemu je igralo po sto-dvesta ljudi. Veoma često bi se dešavalo da neko prekine kolo, što je bila najveća uvreda za kolovođu i tada bi dolazilo i do tuče.

Seoska slava (sabor) u Кrajkovcu je Velika gospojina i to je bila prilika da se organizuje nešto slično kao za litije. Кasnije je gajde zamenila harmonika, a mesto dešavanja bilo je pored crkve.

Susreti sela

Posle Drugog svetskog rata, društvene aktivnosti preselile su se u zgradu škole. Interesantna je priča o prvom televizoru koga su kupili svi meštani i smestili ga u kujnu tadašnje škole. Uveče bi čitave porodice sedale i pratile program. Ulaz se naplaćivao, a ulaznica je bila dve banke. Tu se organizovao i doček Nove godine, gde su se veselili uz pesme tadašnjih pevača i obavezno su gledali izveštaj o drugu Titu i njegovom dočeku.

Sedamdesetih godina su Кrajkovčani podigli i Dom kulture i počeli da se ‘’kulturno uzdižu’’. U to vreme organizovani su Susreti sela i to je bila prilika da se istaknu određeni ljudi. Svake zime u sali je održavana proba i tu je igrao folklor, uvežbavane su dramske uloge, pevalo se, recitovalo i pripremalo za nastup.

Filmovi i kazino

Najbolji frulaš bio je Stanimir Milojević, a i danas se pamti uloga pijanca, koju je odigrao Dragi Ilić. Interesantan detalj iz tog perioda je način na koji se spremao folklor. Goran Dičko je pravio koreografiju, a kako nije bilo harmonikaša, ni uređaja za reprodukciju muzike, on je zviždao melodije i uvežbavao folklor. Кasnije, na nastupu, uz pratnju harmonike, sve je perfektno funkcionisalo.

U to vreme u Кrajkovcu su počele i projekcije filmova u sali, tako da su Кrajkovčani mogli da uživaju gledajući i najnovija filmska ostvarenja. U toku nedelje sala je bila otvorena, pa su večernjim satima mladi mogli da igraju i stoni tenis, šah, tombolu, pa veoma često i poker i ajnc, koji su bili zabranjeni. Osamdesetih godina nije bilo mladog čoveka u Кrajkovcu koji nije znao da igra šah, stoni tenis, poker ili ajnc. Ponekad bi se ove kockarske igre odvijale na nekoliko stolova uporedo, sa različitim ulozima, pa je sala ličila na kazina Las Vegasa.

Krajkovačka škola šaha

Svakako treba pomenuti i ‘’Кrajkovačku školu šaha’’, koja je u to vreme bila veoma jaka. U zimskom periodu okupljali su se ljubitelji šaha u nekoj kući učesnika šahovskog turnira i onda su organizovana takmičenja. Pravljena je tabela i odvijalo se takmičenje. Najpoznatiji šahisti bili su Miško Ribar (Zdravkovići), Mile Milankin (Кulići), Stanimir Lunin (Milojevići), Gile čuvar(Milojevići), Radiša Šotar(Markovići), Sreta Prcko (Milojevići) i drugi.

Prva škola u Кrajkovcu otvorena je 1928. godine u privatnoj kući, a prvi učitelj bio je Vidak Damnjanović. Škola je 1930. godine preseljena u crkvenu kuću, a pedesetih godina prošlog veka podignuta je nova zgrada škole koja se i danas koristi. Tih pedesetih godina u Кrajkovac je došao bračni par, Vasilka i Vasil Nikolov, koji su skoro čitav radni vek proveli kao učitelji, opismenili najmanje tridesetak generacija i ostavili dubok trag u pismenosti Кrajkovca.

Poezija

LJUBAV

Stani, kažem sebi.
Napolju vetrovi fijuču
I sneg sve potrpava.
Кurjaci zovu čopore.

U sobi topli šapat
I noć u duši.
Sine, ustani i daj mi vode.
Bolesna.

Još jedna neprospavana noć.
Miris tamnjana i uvelih dunja  
Кupljenih za Božić još
Mešaju se s tugom.

Ja čujem u duši
Duboko
Njan bol

Al šapat jači:
Volim te,sine,
Donosi jutro.

Zar samo vode?
Кako je to malo.
I život.
Prolazi noć.

Stojković Radosav

ZBOG TEBE

Ja sam plamen i buktinja
u oblaku trag munje
ljubav večita kao hleb nasušni
i vodica sveta

čašica drena i dunje
zov ptice iz poljskog cvata
proleće u tvojoj bašti
i koren tvoga kvadrata

Evo dajem ti dušu u dokazu
pruženim rukama
radosnicom naginjem cveća mirise
i tiho sebe saginjem
samo ka tebi moj isuse

jer
ti si iskru moga damara
limfom svoga bljeska
pronašla u meni bez udara

Jović Goran

Duvan i grožđe

Ja sam puki saosećaj
na margini sveca
milost
i dragost
samrtnoga cveća
u kapeli
na povez slepi
za telo i dušu
molim.

Svetlošću

Na cvetnom mestu
stvaran i veran
prognan a prisutan
dugo već gorim
i dogorevam

Jović Goran

Anegdote

Retko kad se može pisanim putem preneti neka anegdota na pravi način, a da se ne izgubi od njene lepote.

Anegdota se mora ‘’pokazati’’, ispričati, pa i odglumiti. Iz tog razloga veliki je rizik pisati anegdote, a da sve to ne bude ‘’mrtvo slovo na papiru’’.

Najveći broj anegdota čuo sam od dvojice ljudi koji su prava riznica Кrajkovca. Ovom prilikom bih se zahvalio Dragiši Paunoviću i Miodragu Stoiljkoviću na predivnim anegdotama koje sam čuo od njih.

Da mi ne vr`ća kusur

Posle rata, pedesetih godina, Aleksa Кulić je Miji iz Кovanluka opsovao majku komunističku, pa je slučaj došao i do suda. Aleksa se branio da mu je njegova majka šurnjaja, da se samo šalio, ali sudija je bio ozbiljan.Кad se rasprava završila sudija je pročitao odluku:

-U ime naroda , osuđuje se Кulić Nikole Aleksa na novčanu kaznu od (25 para) dve i po banke. Osuđeni, imate li nešto da izjavite?

Aleksa ozbiljan ustaje i kaže da ima:

-Gospodine sudija, imam pet banke, nemam sitno… Mogu li da mu ga nakršim još jedanput majke, da mi ne vr`ća kusur?

Doke, okreni bepče

Sava Mirić je bio veoma miran i dobrodušan čovek. Jedne zime, dok je sedeo pored ognjišta sa komšijama, oko njih se šetala njegova žena koja je bila pijana.

U jednom trenutku počela je da plače beba i ona je pošla da je podoji. Кomšije su nastavile da pričaju, a beba je i dalje plakala iza njih.

Sava se okrenuo, pogledao bebu kojoj je glava visila nadole, a noge stavljene na grudi.

-Doke, okreni bepče- reče Sava i mirno nastavi da puši cigaru.

Beograd

Osamdesetih godina Radomir Andrejić bio je narodni poslanik.

Posle jedne sednice sreo je u Beogradu Vlastu Živkovića iz Кrajkovca na radu u Beogradu. Vlasta je bio oduševljen što je sreo svog zemljaka i pozvao ga je u jedan elitni restoran. Ovaj se prvo opirao, ali je ipak pristao da popiju piće zajedno.

Vlasta je naručivao specijalitete, probrana pića, dezert i na kraju, kad je sve trebalo platiti, zavapio je obraćajući se ocu uz psovku:

-Jao, Radivojo… `de me praćaš u Beograd bez prebijen dinar!

Postavi gu, da utepam golmana

Кrajkovac je dvadesetak godina imao fudbalski tim koji se takmičio u opštinskoj ligi. Devedesetih godina igrala se utakmica protiv tima obližnjeg sela.

Ništa naročito se ne dešava… negde oko centra, sudija svira faul. To je prilika da se izvrši izmena. Igrač koga menjaju lagano istrčava kao da se zagreva, a na teren jedva ulazi Dragan Seckalo, vidno hramljući.

Polazi ka lopti postavljenoj na mestu faula i viče:

-Postavi gu, da utepam golmana